Lov šarana

                             Pronaći ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. Pretražite vodu u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevrće po vodi. Mehuri metana na površini vode odaju hranjenje ribe na dnu ( "riljka"), što može biti i šaran. Danju se šaran sakriva blizu ostrva, ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja drveta. Mamac bačen blizu tih mesta u toku dana često produkuje ugriz. U dubokim otkopima, kao što su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Locirajte terase pomocu olova na kraju najlona i plovka. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.
                            Šarana je najbolje pecati leti od svitanja do 10 časova ujutro, popodne od 16 časova , a vrlo je aktivan i noću . Za početak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. Ovo se može uraditi plovkom i većim olovom, koje se postavlja na kraj najlona. Povlačenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguće je oderediti dubinu vode u svakoj tački.
                           Sledeća stvar koju treba da odredimo jeste čime je prekriveno dno. Ovo radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeći štap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imaćemo sledeće ponašanje:
· meki mulj - potrebna je veća sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi veoma lako
· tvrdo dno - teg pri povlačenju trza, poskakujući po dnu
· trava - otpor je veliki ponekad se zaglavljuje
                          Najčešće mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Tako se uočavaju karakteristični klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu određuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obično pogodno koristiti jedan do dva štapa. Riba se uglavnom kreće uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tačan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno ćemo mnogo više kačiti udicom i kidati najlon, a drmanjem štapa šaran će se rasplašiti.
                          Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži, ali nije nemoguć. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana, moramo mu prilagoditi strategiju. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno mesto. Ne rasipati je. Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.
Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom, površinskim ribolovom ili pecanjem plovkom.
Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za dubinski metod, potreban je brz i snažan štap. Takođe, štap mora biti žilav kako bi omogućio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova. Ribu je neophodno što pre izdići od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran će se uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici (sa oznakom carp) su najčešći. Idealan štap je dužine oko 3,6 m, bacačke mase 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno mešavine karbona i kevlara, takode se mogu koristiti, i to dužine od 3 do 3,9 m, bacačke mase 80 do 100grama.
                Mašinica može da ima mogućnost potpunog oslobadanja najlona (slobodni hod špulne - bait runner, free runner, free spool, bait feeder ) sa kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je opušten, kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Pošto se ovde ne preporučuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znači nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuče. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povećava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, neće se prevariti. Standardni podvez je dužine 30 do 45 cm.
                               Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama ribolovačke opreme. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom. Velicine su 1/0, 2/0 I 3/0. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje.
Umesto postavljanja mamca na udicu, možete koristiti i dlaku. Na ovaj nacin, umesto kačenja mamca na udicu, nanižite jedan ili veci broj mamaca na dlaku dužine do 5 cm, koju nakon toga privežete za vrat udice. Na drugi kraj dlake potrebno je postaviti graničnik kako mamac ne bi spao. Ova metod je izuzetno uspešan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše uzima i rede ispušta iz usta kada ga ponese.
                              Olovo kod ovog metoda mora biti teško oko 100grama kako bi samo dalo kontru kada ribe uzme mamac. Dobro je koristiti klizeće olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom cevčicom. (antitangle ili helikopter vez. Kod ove montaže koristi se silikonska cevčica kroz koju se provlači najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajući ribu. Sa spoljne strane cevčice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguće drugačije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije loše da cevčica bude u obliku latiničnog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevčica će pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac.
Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka, popuštanja nema i većina ribolovaca steže kočnicu mašinice do kraja, jer ako šaran krene svojim putem, već je pod stablom. Preporucuju se izuzetno kvalitetne mašinice sa velikim kapacitetom špulne, zbog čestog kidanja najlona.
Za moderno pecanje šarana, potrebno je imati specijalne držače za štapove- podove. Ovi držaci omogućuju da se više štapova posmatra jednovremeno. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja.
                                  Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektricni audio vizuelni indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristiti sa istim uspehom. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u nocnom ribolovu.
                                 Majmuni su u stvari prstenovi koji se kače na opušteni najlon izmedu dve alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani "swing-tip"-ovi se postavljaju na sam vrh štapa. U normalnom slučaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45° u odnosu na pravac protezanja štapa. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko šaran odlazi od štapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se šaran približava.
                         Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. U prvoj je potrebno pronaći mesto na kome želimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo više dana u isto vreme istim mamcem. Na taj nacin navikavamo šarana na ukus. Kada dodemo na vodu, prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija ili ekvivalentnu količinu druge hrane. (Ovo se odnosi samo na vode na kojima se retko lovi te mesto do tada nije prihranjivano. Ukoliko je mesto lovno, količinu hrane moramo smanjiti i do 90%) Cilj je šarana naviknuti na hranu, ali ne nahraniti ga. Ovo postižemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstiču probavu, u primamu. Šaran će se zbog brzog varenja često vraćati na hranjeno mesto, što je preduslov za dobar ulov.
                                 U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neće moći izvlačiti i mamac će u poluluku padati, po pravilu bliže obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore trzaja i čekajte.
                                U slučaju trzaja, kontra treba biti odlučna, kako bi se udica zabila u usnu šarana. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na špulni. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema načina da ga odatle izvučete.
                                Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporučuje se u letnjim mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se šarani sunčaju na površini. Uzmite komad korice svežeg hleba i okačite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. Ukoliko želite dalje da zabacite, postavite plovak da leži na površini. Umesto korice, možete koristiti puf-ije, hranu za pse ili mačke, žito i kukuruz ali i plutajuće boilije. Plutajuci boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo), kako bi boili bio šupljikav ili se termicki obraduju.
I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja.
Dva najveca problema kod ovog načina pecanja je kačenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno laki. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadića balze uz mamac ili opterecivanjem najlona komadićem balze. Ukoliko se balza kači na najlon, ona treba da bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguće staviti i malo olovce, kako bi se dodatno otežala, ali treba paziti i na nosivost. Takode je moguce dodati i jedno klizeće olovo pre balze, bliže štapu, koje pri zabacaju stoji kod balze, pa pomaže da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i padne na dno, dok balza ispliva i drži mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na tekucim vodama.
Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugačija od svih tehnika. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steći njeno poverenje. Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada šaran dođe na mesto i počne da jede primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na površinu vode. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši, zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromišljenim ili bučnim pokretom, ne bi oterao ribu.
Nakon kontre, šaran će upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Taj momenat je najvažniji u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdržati. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana, sa tim da ne treba koristiti udice veće od br. 6.
Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna.
Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre svega treba naći mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem možete privući i ohrabriti ribu da uzme mamac.
U poslednje vreme, tehnološki je moguće napraviti izuzetno jake, a dugačke štapove. Ovo omogućava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od 10 do 13 m), precizno zabaci mamac šaranu. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku "carp and big fish".
Pogrešan izbor štapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao što je neodgovarajući podvez. Bitno je da uravnotežite veličinu udice i debljinu najlona. Recimo udica veličine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema smisla sparivati. Više nije tačno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo, nefleksibilan i vidljiv čak i za slepog šarana. Moderne multifilamenti su upravo malog precnika, ali velike izdržljivosti. Preporučuju se strune debljine 0,18 do 0,20 mm.
Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se oslobada. Oblik šaranske udice već je uglavnom poznat. To su kratke i široke udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kacenja. Vrh obican ili kriv (papagajke), materijal čelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Međutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Isključivo čelicne kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veće snage, a potom što su znatno deblje od karbonskih, pa teže proseku šaranove usne. Preporučljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znači 1/0, i riba savije štap, a vi je u kontri ne zakačite odmah, stavljajte veću. Taj šaran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se što pre izdići od dna pa je potrebna debela udica velike snage.
Postoji jedna rasprava vezana za boju najlona za podveze. Naime, smatra se da je šaran navikao na crnu boju najlona i naučio je da ga izbegava. Pri povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. Za upletene najlone grinner ੏vor je najbolji. Obratite pažnju da se blood čvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.
Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali, došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga oštete. Ako je površina jako ljuspičasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecaroši koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje, a podveze posle svake malo veće upecane ribe.
Dva su načina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje šarane je klasičan klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm, nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu. Ukoliko se peca krupniji šaran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i šaran će ga primetiti. Bolje je postaviti vagler plovak, a olovo spustiti na veću dubinu od dubine vode u kojoj pecamo. Predvez i dalje stoji ispod olova. Nakon zabacivanja, zategnemo blago najlon, što će dovesti do stvaranja padajuće putanje najlona, direktno od vrha štapa do olova. Plovak će nesmetano kliznuti na potrebno mesto na najlonu. Ovako će prostor iznad mamca i olova ostati cist i šaran neće zazirati od najlona.