U zadnje vreme ja najčešće koristim sisteme sa vrtilicom tako da udica ima svoj zaseban predvez koji je kod mene uvek od upredene strune tazličite dužine u zavisnosti od terena i tipa dna (trava, mulj, tvrdo...). Pošto se u tom slučaju koristi zaseban predvez za udicu, ja tu uvek koristim takozvani "povratni čvor" koji sam pre više od 30 godina naučio od jednog starog alasa na Dunavu. Odsecite parče upredenice onolike dužine koliki predvez želite + oko 5cm, a slike će vam najbolje pokazati kako da ga vežete:

Jedan kraj predveza okrenite prema luku udice (na slici ulevo) i ostavite duži 0,5cm. Drugi kraj provucite kroz "okce" na ušici i neka viri 1cm (na slici udesno). Sva ostala dužina predveza je u onoj petlji ispod udice mada na slici ne izgleda da je tako dugačka.




Uhvatite onaj luk predveza koji je na slici desno tj. bliže ušici i počnite da motate slažući tesno navoj do navoja UNAZAD prema luku udice. Ovo je nacrtano ovako "raštrkano" zbog jasnoće crteža!







Motaj bre' dalje... šta gledaš... samo motaj...








Ovako treba namotati barem 5 ali može i do 10 namotaja. Ja obično motam 7 navoja mada to nije ni sa čime posebno u vezi. Jednostavno sam tako navikao.




Sada tako namotane navoje čvrsto uhvatite izmedju kažiprsta i palca i povucite desni kraj strune koji prolazi kroz ušicu, sve dok se ne napravi čvor na udici. Povucite čvor da sklizne sve do ušice i onda uhvatite za OBA slobodna kraja i još jednom čvrsto zategnite.



Ovako treba da izgleda dobro vezan čvor. Odsecite višak strune sa leve strane tako da ne ostane više od 2mm van čvora. Duži preostali kraj koji je prošao kroz okce na ušici ce biti vaš predvez koji će te na vrtilicu vezati "klinč" čvorom koji ću opisati kasnije.



                        Drugi čvor ( kome ne znam pravo ime a ja ga zovem "završni čvor" ) koristim kada je to jedini čvor na celom sistemu. Ovaj čvor koristim u ovoj situaciji ne zato što je jači od "povratnog" već zbog problema prilikom motanja jer je jedna strana preduga (ceo ostatak najlona). I ovaj čvor će te najlakše razumeti kroz slike:




Provucite strunu kroz "okce" na ušici u pravcu luka udice i napravite manju petlju kao na slici.








Uhvatite kratki slobodni kraj i namotajte 5 do 10 navoja čvrsto i tesno motanih (navoj do navoja) idući od luka udice prema ušici.









Kratko parče preostalo od motanja provucite kroz onu petljicu koju ste napravili na početku.







Sada delimično zategnite čvor potežući više glavnu strunu a samo pridržavajući kratki kraj, posle toga povucite ceo čvor da sklizne ka ušici i tek onda definitivno zategnite ali sada povlačeći oba kraja.









Izgled i položaj gotovog čvora.







                    Kod sistema sa vrtilicom koji su danas najčešći i koje i ja najviše koristim, potrebno je vezati još dva čvora na oba kraja vrtilice i u tu svrhu ja koristim provereni "klinč čvor". Ovaj čvor je izuzetno pouzdan kada se pravilno veže bilo upredenom strunom bilo običnim najlonom i upotrebljiv je bilo gde, gde se struna vezuje na neku vrstu alkice kao što su vrtilice, veće udice sa alkicom i trokrake. Čvor nije komplikovan i sve će vam biti jasno iz sledeće slike:

                   Za spoj strune sa vrtilicom ja takođe koristim (mada ređe) isto tako kvalitetan i pouzdan čvor poznat pod nazivom "griner čvor". On je nešto komplikovaniji ali se i to brzo da savladati pa će vaše znanje biti obogaćeno za još jedan izuzetno pouzdan čvor. Sliku njegovog vezivanja sam pronašao i preuzeo sa Interneta da sebi skratim muke:

                            U praksi se ponekad pojavljuje potreba da spojite tj. nastavite dva komada strune iste ili različite vrste ili debljine. Kad god je to moguće, gledajte da ne nastavljate strunu, pogotovo ne na delu koji će u toku borbe biti između vrha štapa i ribe. Ako ipak morate da nastavljate, koristite jedan od ova dva čvora:

"STREN -J- čvor" treba koristiti kada vezujete upredenu strunu sa najlonom. Veoma je pouzdan i snažan a i ne previše komplikovan. Evo slika vezivanja:

                   Kada treba da spojim dva komada najlona iste ili različite debljine, najčešće koristim modifikovani "blod čvor". Mnogo je pouzdaniji od klasičnog. Evo kako se vezuje:

                            Po meni, to bi bilo sve što smatram da vam od čvorova može trebati u praksi. Normalno, ima još jako mnogo drugih čvorova pa ste slobodni da i njih "istražite" ako imate vremena, želje ili potrebe.

JOŠ NEŠTO!!! Kada su u pitanju čvorovi na udicama i vrtilicama koji su vezani upredenim strunama UVEK ih po završenom vezivanju dodatno fiksirajte sa pola kapi "super lepka" što kažu, tek da se ceo čvor samo ovlaži ali NE VIŠE!. Ovako tretiran čvor vas nikada neće izneveriti. Može da pukne udica ili se negde drugde prekine ali ovako tretiran čvor neće nikada popustiti.

                            Kakav će te sistem kada koristiti, zavisiće od različitih faktora (nekih više nekih manje) a neki od tih faktora su:

Ja najčešće koristim dva osnovna sistema sa više ili manje varijacija. Svi moji sistemi obavezno imaju "anti-tangle" silikonsku cevčicu barem 30cm dužine a u svakom slučaju barem 5 do 10 cm dužu od dužine predveza. Za vode na kojima znam da ima krupnog šarana uvek koristim sistem sa jednom udicom i fiksiranim olovom a ako je dno čisto i nema bojazni od zakački, čak ne koristim ni sigurnosni sistem kačenja olova. Taj sistem ja zovem "samica" i izgleda ovako

Svetlo plavom bojom na slici je predstavljena fleksibilna silikonska ili plastična cevčica i ona je u praksi ili crna ili neke druge što tamnije boje. Ljubičastom bojom je na slici predstavljen komad takozvanog "termo-bužira" koji je takođe crne boje u stvarnosti i njegova dužina je oko 30 do 50% dužine predveza. Termo-bužir se pri zagrevanju skuplja po prečniku i po hlađenju postaje nešto krući što nam upravo i treba. Njegova glavna funkcija je da usled svoje relativne krutosti, u toku leta posle zabačaja, drži predvez sa udicom i mamcem podalje od glavne strune i silikonske cevčice. Sa ovim sistemom možete biti skoro 100% sigurni da se udica i mamac ni u jednom momentu neće obmotati oko glavne strune. Za ovaj sistem ja koristim dosta teška olova težine od 90 do 120gr, i olovo je fiksirano. Na ovaj način se postiže da samo olovo svojom težinom praktično kontrira ribi. Možda ne izgleda tako na prvi pogled, ali sistem je vrlo efikasan i uspešno kači ribu u većini slučajeva. Ako vam ovo moje objašnjenje nije dovoljno jasno ili ne želite da se toliko angažujete pri izradi sistema, možete koristiti gotove sigurnosne "anti-tangle" sisteme koji se od skora prave i kod nas. Na sledećim slikama možete videti izgled tih gotovih sistema.

               Sve ovo se za tren može pretvoriti u takozvani "protočni" sistem ili kako je još poznatiji sistem sa "klizećim" olovom. Sve što treba uraditi je da se vrtilica NE uvuče i zaključa u specijalnu kopču kako je to dato na prve tri slike u gornjem redu, već se pre vezivanja čvora na vrtilici, na glavni najlon navuče i jedna plastična ili gumena okrugla perlica čiji je prečnik veći od otvora na kopči. Jedno takvo moje rešenje se nalazi na sledećoj slici koja predstavlja protočni sistem sa dve udice koji je u stvari moja modifikacija starog i svima poznatog sistema sa "brkovima". Sva (ali bitna) razlika je u trostrukoj vrtilici i dva komada termo-bužira na svakom predvezu da bi se sprečilo mršenje i obavijanje predveza oko glavne strune prilikom bacanja. Ovaj sistem preporučujem na "čistim" terenima i sa ne baš prevelikim šaranima. To ne znaci da ovo nije jako i pouzdano već se sa dve udice bitno povećava šansa da se u toku borbe druga udica na kojoj nema ribe kači za sve i svašta pa tako gubite i ribu i pribor. S druge strane ovaj je sistem zgodan kada istražujete na koji mamac šaran ide jer na svaku udicu možete staviti drugačiji mamac, pa tako sa tri štapa možete u sartu probati sa 6 različitih mamaca.

                      Isto tako efikasan "protočni" sistem je i tzv. "in-line" sistem ili kako bi mi to rekli "u liniji". Njegova jedina eventualna prednost je u tome da mu se olovo nalazi u liniji strune tj. ona prolazi kroz olovo pa su nešto manje šanse da se samo olovo negde zakači. Kod svih ovih sistema je umesto olova moguće koristiti vrlo krupne "hranilice" što koristi jedan broj šarandžija, ali ja lično to ne koristim već jako dugo jer mi je u praksi pokazalo više mana i problema nego prednosti. Za babušku je to možda najbolji sistem, ali za šarana ima mnogo boljih sistema "ciljanog" tj. "mikro-prihranjivanja" tj. prihranjivanja oko samog olova i udica i to u šaranskom ribolovu treba raditi ili samotopljivim PVA kesama ili PVA kanapima sa nanizanom primamom a ne upotrebom hranilice. Izgled "in line" sistema možete videti na sledećoj slici.

                Kao što sam već rekao u poglavlju o mamcima, ja vrlo često koristim valjak i još češće paste u lovu šarana. Zeleci da i ovu vrstu mamca postavim na "dlaku" naišao sam na problem njihove mekoće i čestog otpadanja pri jakom zabačaju. Rešenje sam našao u jednom starom engleskom triku iz 80'-tih koji su koristili za meke mamce. Za to je potreban jedan 2-3cm dug feder kao oni u hemiskim olovkama ali je poželjno da je od nerđajućeg materijala. Krajevi mu se saviju i približe i tako fiksiraju i montiraju na kraj "dlake". Ovaj sistem izvrsno drži sve "meke" mamce pod uslovom da nisu baš mnogo gnjecavi i meki! Pogledajte sliku za vise detalja.